Ocusan

Opis

SAVREMENA EPIDEMIJA

U poslednjih 10 godina lekari širom sveta su primetili naglo povećanje čitavog spektra očnih problema, od onih blažih, poput sindroma umornog oka, pa sve do teških stanja kao što je makularna degeneracija oka, i to kod svih starosnih kategorija. Ilustrativni podaci su najnovije brojke Instituta zdravstvenih informacija i statistike u Češkoj, koji skreće pažnju na visok broj dece koja boluju od miopije. Poslednjih godina njihov broj se povećao za skoro 30% i očni lekari počinju da govore o puzajućoj epidemiji. Brojke iz Američkog oftalmološkog društva takođe upozoravaju, da 2050. godine, kada sadašnja deca postanu odrasli ljudi, patiće od miopije u Evropi više od polovine ljudi. U Japanu i Južnoj Koreji će ih biti skoro 70%. Poteškoće poput umora i razdražljivosti oka nisu ništa ređe, noćno slepilo, prekomerno suzenje ili, obrnuto, suvo oko. Jednostavno, oči su nam problematične.

SINDROM UMORA OKA

Naravno, postoji mnogo razloga za ovo nesrećno stanje. Zagađena okolina, loša ishrana, nedostatak sna, genetika, višak UV zračenja. Jedan od njih se posebno izdvaja. Možda ga ne znate po imenu, ali verovatno vam pravi društvo nekoliko sati dnevno. Upoznajte: plavo svetlo digitalnih ekrana. Često izlaganje naših očiju ovoj svetlosti izaziva skup simptoma, koji se u stranoj literaturi nazivaju DES – Digital Eye Strain, CSV –Computer Vision Syndrome, ili CES –Computer Eye Strain. Ovaj relativno nov fenomen je povezan sa našim modernim digitalnim dobom. U publikacijama srećemo termine „sindrom kompjuterskog vida“ ili „sindrom umornih očiju“. Ukratko, to je preopterećenje mišića koji obezbeđuju vid na blizinu i prekomerno naprezanje do oštećenja pojedinih delova oka usleddejstva visokoenergetskog plavog oka.

DA LI ZAISTA IDEMO U KORAK SA VREMENOM?

Pre sto godina prosečna udaljenost fokusa bila je veća od 20 metara. Na ovoj udaljenosti oko miruje, skup cilijarnih i okulomotornih mišića je u ravnoteži sa mišićima šarenice. Najčešće opterećenje na oči u prošlosti je najverovatnije bilo nedostatak svetlosti uzrokovan nedovoljnom elektrifikacijom. Ukratko, teško je čitati pored uljane lampe. Vreme je napredovalo, počeo 20. vek – mnogo su se čitale novine i knjige. Uobičajena udaljenost čitanja štampanog teksta, za većinu ljudi je 40 cm. Iako oči postaju sve više opterećene, situacija je i dalje bila podnošljiva. Početkom 21. veka dolazi digitalno doba. Vremena kada smo gledali samo pisani tekst, nestala su. Svuda oko nas su digitalni ekrani. Često skačemo očima sa monitora računara na mobilni telefon, pisani tekst ili tablet. Svaki od ovih medija imaju drugačiju distancu čitanja a česta i brza promena naše oči neverovatno opterećuje. Udaljenost fokusa za digitalne uređaje takođe je veoma kratka, otprilike 30 cm u slučaju tableta i 25 cm za mobilne telefone. Na ovaj način bukvalno „mučimo“ oči nekoliko sati dnevno.

NIJE SVETLO KAO SVETLO

Uticaju plave svetlosti na naše oči se poslednjih godina posvećuje sve više pažnje. Radi se visokoenergetskom vidljivom svetlu (HEV) sa kratkom talasnom dužinom i visokom frekvencijom u opsegu od 380 do 500 nm, i deo je prirodnog dnevnog svetlo. Međutim, intenzivno ga emituju elektronski uređaji kao što su pametni telefoni, tableti i računarski ekrani. Pokazalo se, da ponavljano i dugotrajno izlaganje oka plavoj svetlosti ima negativan uticaj na njega tokom vremena. Ovo svetlo bez zaštite prodire kroz rožnjaču do mrežnjače, čiji fotoreceptori nisu spremni za ovakvo opterećenje. Rezultat mogu biti poteškoće kao što su suve oči, peckanje, zamagljen vid, osetljivost na svetlost ili glavobolje. Plavo svetlo može poremetiti obrasce spavanja jer potiskuje hormon melatonin, odgovoran za regulisanje našeg ciklusa spavanja i budnosti. Vremenom se takođe povećava i rizik od makularne degeneracije, progresivne bolesti oka, bolesti koja može izazvati nepovratno oštećenje mrežnjače.

OKO I OKUSAN

Oko je i iz perspektive tradicionalne kineske medicine složeni sistem. Bubrezi su odgovorni za mrežnjaču, za dužicu je odgovorna jetra, uglovi očiju pripadaju srcu, beonjača je povezana sa plućima a kapci (i gornji i donji) sa slezinom.

A šta kaže zapadna nauka? Za dobar vid je potrebno mnogo. Mora biti u redu centar za vid u mozgu kao i očni živci. Mrežnjača treba da bude puna ćelija osetljivih na svetlost, koje nakon stimulansa stvaraju impuls koji putuje kroz očni živac do mozga. Da bi svetlost došla do najosetljivijeg mesta na mrežnjači, moramo imati savršeno čistu rožnjaču i sočivo koje se prilagođava u zavisnosti od toga da li gledamo u daljinu ili blizinu. I na kraju, ali ne i najmanje važno, okulomotorni mišići koji usmeravaju naše oko u željenom pravcu i sinhronizuju rad obe očne jabučice.

Jasno je da tako komplikovan sistem zahteva mnogo bitnih elemenata kao i jak imuni sistem koji kontinuirano sve održava, i proizvodi suze, koje vlaže izloženu rožnjaču uticajima spoljašnje sredine. Oko se mora ishranjivati na svim nivoima ali i jačati centar za vid u mozgu, očni živac i čistiti delove oka koji treba da budu savršeno providni. Osim toga potrebno je podržati organe koji su povezani sa okom. U Okusanu ćete zato naći mnogo više ili manje poznatih prirodnih supstanci, koji zajedno čine sinergijski sastav usmeren na sveobuhvatnu brigu za oči i vid.

Cvet Različka smanjuje zamor očiju, smanjuje zamagljeni vid i leči upale oka. Gljiva Srebrno uvo vlaži oko, podržava proizvodnju hijaluronske kiseline i jača jin bubrega. Svima nam poznata borovnica podržava proizvodnju očnog kolagena i sadrži vitamine A i K, važne za vid, smanjuje fotofobiju i noćno slepilo. Posebna vrsta hrizantema poboljšava cirkulaciju krvi i pomaže kod crvenila, suvoće i bola u očima. Ovde ćete naći i Gotu kolu (podržava proizvodnju hijaluronske kiseline i kolagena, deluje protivupalno i značajno jača kondiciju nervnog sistema), Vidac (deluje protivupalno, deluje kod konjuktivitisa i umornih očiju), kinesku šisandru (smanjuje umor očiju, psihički rasterećuje, poboljšava prokrvljenost očiju, podržava jetru), kamu kamu voće (sadrži veliku količinu vitamina C, koji zahvaljujući svojim antioksidativnim efektima deluje protiv oštećenja mrežnjače i očnih živaca), divlji kesten (smanjuje otoke i poboljšava prokrvljenost perifernog tkiva, uključujući i oko), fizalis (sadrži betakaroten, rutin, vitamine A, C, D i B kompleks, koji su ključni za ishranu oka) i glavoč, koji smanjenje rizik od iritacije optičkog nerva i podržava funkcije okulomotornih mišića.

PROIZVOD JE NAMENJEN ZA UNUTRAŠNJU UPOTREBU, NE STAVLJA SE U OČI.

Doziranje: u zavisnosti od stanja, 1-3x dnevno 5-8 kapi, oralno, sa vodom, pre jela.

Proizvod je pogodan i za decu.

Pakovanje: 100ml

Poštarina nije uključena u cenu, za porudžbine preko 8.000din je poštarina besplatna.